JNA 35, 23273 Novo Miloševo, Srbija, 00381(0)69/783-155, 00381(0)63/644-369, banatskikulturnicentar@gmail.com

Mensur Ćatić: „Podnevni mjesec”

64 strane, broš. povez, 14x21cm
Cena: 350 din
Knjigu možete poručiti pouzećem na mejl:
banatskikulturnicentar@gmail.com



Knjiga Podnevni mjesec Mensura Ćatića, iz Visokog iz Bosne i Hercegovine, obja­vlje­na je kao na­­grada au­to­ru za najbolju pesmu na kon­kursu 5. Evropskog Fejs­buk pesničkog festivala 2014. godine za pesmu „Vrb” u konku­ren­ciji od 420 pesnika iz 19 zemalja sveta. Mensur Ćatić deli nagradu sa Elenom Askarovom iz Rusije. 


Svet je u globalnom selu postao malen, gotovo kao avlija i radna soba našeg pesnika Mensura Ćatića. Men­sur je za razliku od pesnika koji su se ostvarili u dva­dese­­tom veku, mada i tada pišući, osećao da je on stvara­lac tre­­ćeg milenija, da je njegov pesnički subjekt, kojeg je godi­na­ma kroz život strpljivo nosio u sebi na leđima kao li­čnu i neodvojivu prtljagu koja je srasla sa njegovim unu­tra­šnjim bićem, bio pritajena duhovna i kreativna bom­ba koja je samo čekala trenutak da eksplodira. Bu­du­ći nenametljiv, tih i dosledan, Mensur Ćatić se nikada nije laktao za svoje pesme, niti za književnu slavu koja je bila tako karakteristična za pesnike dvadesetog veka. Mensur je samo sačekao trenutak da se pojavi prostor gde će on moći da ponudi svoju liriku čitalačkoj publici, ne koristeći ni jedan drugi autoritet, niti marketinški trik, već je puštao da pesme, kako je to već dato na Fejsu, počnu da žive svoj život. Da one budu same sebi vodič. Da budu svetlost svica kojeg će, u lepoti i snazi onoga što one govore, publika, na tako moćnom mediju, primetiti i prepoznati kao deo svoga unutrašnjeg bića.
Vreme je učinilo da književna publika zavoli Men­surove pesme i da pored pesama zavoli i pesnika koji u ovim surovim i dekadentnim vremenima ostaje kao gro­mobran ljudskosti, koji visoko štrčeći u nebo priziva gro­move i oluje svakolikih nevolja na sebe, kako bi kroz pe­sme svu nedaću očistio i sublimiranu i prefinjenu liriku vratio ljudima kao dar čista srca i svetle duše.
Vreme akademizma u poeziji je prošlo, ali oni koji su talenat zamenuli učenošću, to još nisu primetili. Oni žele moć, slavu i novac, za razliku od našeg pesnika koji je imperativ svog talenta shvatio kao dar koji je od Boga dobio da bi ga delio drugima i zato je ovo poezija koja će imati svoje čitaoce u budućnosti, baš one koji se danas nisu ni rodili.

Radovan Vlahović, književnik